Габријела Бонур Коко Шанел



Габријела Бонур "Коко" Шанел (фр. Gabrielle Bonheur "Coco" Chanel) (19. август 1883. – 10. јануар 1971.) је била француска модна креаторка чије модернистичке мисли, мода инспирисана мушком одећом и траганје за скупом једноставношћу су је учинили важном личношћу у XX веку моде. Била је оснивач једног од најпознатијих модних брендова, Шанел. Њен изузетан утицај на моду био је такав да је она једина особа у пољу шивења именована на Тајм 100: Најважнијих људи века (енгл. Time 100: The Most Important People of the Century).

Versace



Рођен је у Ређо Калабрији, једном од најсиромашнијих крајева Италије. Његов старији брат је играо бејзбол, али је мали Ђани више волео да борави у мајчином кројачком салону. Одмалена је помагао мајци да шије и још му није било ни 10 година када је дизајнирао прву одећу. Брзо је изучио кројачки занат и постао добар кројач, каквих је у Италији било на хиљаде. У 25. години се у Милано где је почео да дизајнира одећу за веће фирме. Године 1976. је уз помоћ брата основао фирму са знаком медузе.

Од колега дизајнера га издваја много већа маштовитост и креативност. Његови модели су увек један корак испред других и увек у себи известан еротски набој. Версаче се отворено изјашњавао као хомосексуалац и претпоставља се да је то раузлог што је био у стању да и у мушку одећу удахне нешто еротике. Ослањао се на властити укус и најбоље материјале за израду одеће. Дизајнирао је и израђивао је одећу за принцезу Дајану, певачицу Мадону и мноштво холивудских звезда, те за обичне муштерије које су желеле одећу са његовим знаком. Прелаз из 1980-тих у 1990-е означио је кулминацију Версачеове креативности и продуктивности.

Имао је куће у Милану, Мајамији и Њујорку у којима је наизменично становао и уз руковођење фирмом бавио се и колекционарством дела класичне али и модерне уметности.

Године 1994. лекари су му дијагностиковали рак. Следили су тешки месеци хемотерапије и он се после велике паузе вратио своме послу и нико није знао да ли се излечио. Свестан да му није преостало много живота, приредио је модну ревију у којој су модели носили крстове, док је његов најомиљенији модел, Наоми Кембел испалила неколико ћорака из револвера.

Версаче је убијен 14. јула 1997. године испред своје куће у Мајамију. За ово убиство окривљен је масовни убица Ендру Кунанан.

Alexander McQueen



Alexander McQueen je bio najmlađi dizajner koji je dobio nagradu Britanski dizajner godine, poznat po svojim modnim inovacijama i provokacijama. Njegove kreacije su senzacionalno erotične, fantastične, često androgene, koje su uspešno i precizno skrojene.

McQueen je razumeo važnost strasti i erotike u dizajniranju odeće. Seks je veliki deo onoga što ja radio, rekao je za "i-D" magazin u oktobru 1993. godine. Muški dizajneri ne mogu da pruže ženi ono što može ženski dizajner, one znaju gde su sve drangulije i sise. Ali se trudite da date svoj maksimum.

Lee Alexander McQueen rođen je 17. marta 1969. u Londonu na East Endu. Bio je najmlađe od šestoro dece. Školu je napustio sa šesnaest i nakon što je na televiziji video emisiju o manjku šegrta u tekstilnoj industriji, zatražio je posao u firmi Anderson & Sheppard. Tu se proslavio nestašlukom, jer je na postavi sakoa za princa Charlesa napisao „ja sam pička“.Odatle je prešao u Gieves and Hawks, nakon čega u poznatu radionicu pozorišnih kostima Berman and Nathan. Znanje koje je dobio u ovim firmama, kada je reč o krojenju garderobe, iskoristio je u svom inovativnom pristupu kada je u pitanju ženska garderoba.

Sa dvadeset godina pročitao je tekst o japanskom dizajneru Kojiu Tatsunu, koji je kreirao odeću od komada antičke odeće. Fasciniran ovim pristupom modi, McQueen je zatražio i dobio posao kod Tatsuna. Odatle je prešao da radi za italijanskog dizajnera Romea Giglija, koji je bio impresioniran ekstremizmom njegovog dizajna i umećem šivenja.

U London se vratio da bi studirao u prestižnoj St. Martin’s umetničkoj školi, gde je njegova finalna kolekcija dobila ogromnu pažnju medija. Nakon što je diplomirao počeo je da kreira pod svojim imenom na East Endu u Londonu. Proslavio se uz pomoć tabloida, jer je kreirao bumsters pantalone kod kojih je pojas bio toliko spušten da se videla zadnjica.

McQueen koji je sebe opisivao kao „ružičastu ovcu u familiji“, već je sa šest godina shvatio da je gej, ali je tek sa osamnaest to rekao svojoj porodici. Odrastao je u homofobičnom radničkom okruženju i plašio se kako će njegova porodica, naročito otac i starija braća da reaguju. Bio je veoma otvoren u vezi svoje homoseksualnosti. Slobodno je govorio o svom privatnom životu u medijima: Moj dečko je uvek uz mene. Nakon posla idemo kući i odmaramo. Ne izlazimo po klubovima – suviše smo umorni za to. Samo želimo da budemo kod kuće i da odmaramo: to je lepo, izjavio je za "The Guardian" 1997. godine. To što sam peder, ne znači da ne mogu nekog da prebijem ako to želim, rekao je za magazin "i-D" 1998. godine.U leto 2000. godine McQueen se venčao sa svojim 24-godišnjim ljubavnikom Georgom Forsythom, režiserom dokumentarnih filmova. Ceremonija, koja se održala na Ibizi na jahti koja je u vlasništvu prijatelja Kate Moss (koja je bila deveruša), je pokrivena u medijima kao svako drugo venčanje poznatih ličnosti. Nažalost, razveli su se posle nekoliko godina.

McQueen je često bio u središtu kontroverzi. Njegov teatralni stil kada su u pitanju modne revije doprineo je njegovoj reputaciji skoro isto koliko i njegova garderoba. Neki modni eksperti kritikovali su njegovu „taktiku šoka“ i želju za publicitetom, dok su drugi branili njegovu istraživanje i radikalne ideje, jer njegove modne revije vide kao propitivanje pojmova moderno i lepo.

Skandalozne modne revije koje je pravio McQueen dovele su do optužbi za mizoginiju i izrabljivanje žena, optužbe koje gej dizajneri često dobijaju. Optužbe su nastupile nakon njegove revije Highland Rape iz 1994. godine, ali je McQueen objasnio da reč „silovanje“ u naslovu ove revije predstavlja silovanje Škotske od strane Engleske, što je za njega, koji je škotskog porekla, jako važna tema.

Njegova najkontroverznija revija bila je ona sa modelima sa hendikepom. Revija je inspirisana manekenkom i sportistkinjom Aimee Mullins, koja je nema noge. Na toj reviji ona je imala drvene proteze, a revija je predstavljena u duhu ohrabrivanja i inkluzije osoba sa hendikepom.Sa 26 godina McQueen je postao glavni dizajner francuske modne kuće Givenchy, nasledivši Johna Galliana, koji je prešao u kuću Dior. Njegovo postavljanje na to mesto izazvalo je veliku buru u Parizu, kao što je izazvalo i postavljanje Galliana, jer su modni novinari smatrali Huberta de Givenchyja za „plemića“ kada reč o francuskom dizajnu, a McQueena za „običnog građanina“.

Pitanja o McQueenovom talentu i sposobnosti su brzo utihnula i nakon što je oduševio Pariz svojom prvom revijom, koja je kombinovala izvanredan krojački stil sa oštrim uličnim stilom, od njega je zatraženo da godišnje pripremi deset kolekcija za Givenchy. U isto vreme kreirao je i kolekcije pod svojim imenom.

Uprkos uspehu u kući Givenchy, ova saradnja nije bila srećna. Njegov oštri šik stil često je bio u neskladu sa konzervativnom elegancijom Huberta de Givenchyja. Dodatno, McQueen je odbio da uči francuski ili da se utopi u francuski način života.

U oktobru 2001. godine McQueen je napustio Givenchy i kompaniju Moët Hennessy Louis Vuitton i prešao u Gucci grupu, koja je kupila 51 odsto McQueen kompanije za 54 miliona funti, što je dovelo do njenog proširenja i otvaranja novih radnji širom sveta. Tokom 2008. godine, kada je modna industrija bila u velikoj krizi, McQueen je ostvario profit i otvorio nove radnje. Njegova proleće/leto kolekcija za 2010. godinu, koja je inspirisana vazemaljcima i reptilima, proglašena je za njegovu najbolju kolekciju od strane modnih novinara i da će biti najuspešnija, ali McQueen neće uživati u njenom uspehu.

Lee Alexander McQueen izvršio je samoubistvo 11. februara 2010. godine. On je bio u teškoj depresiji zbog smrti majke Joyce. Modni svet je u žalosti jer je izgubio provokativnog i talentovanog dizajnera.