Osnova psihološkog delovanja boja na čoveka leži u interakciji ili integraciji vizuelnih opažaja boja sa drugim specifično različitim opažajima. Svaka boja izaziva posebno raspoloženje. Svetlost je izvor života i zato svaka svetla boja podstiče živahnost i vitalnost i izaziva prijatno osećanje. Suprotno tome, tama guši život, i zato nas tamne boje pritiskaju i negativno utiču na naše raspoloženje.

Uporedo s tim postoji razlika između teških i lakih boja: svetle boje nam se čine lakim a tamne teškim, pa nas prve uzdižu a druge pritiskaju. Boju osećamo kao tešku ako u sebi ima nešto crnila ili crvenila. Opažanje težine se tako integriše sa opažanjem boja. U vezi s tim poznati su ekperimenti sa radnicima koji smatraju žute sanduke lakšim od sivih, tamnoplavih i crnih.

Opažanje boja snažno se integriše sa akustičnim opažajima. Dokazano je da se pod uticajem akustičnih draži menja prijemčivost za boju: za tihe boje, posebno za zelenu osetljivost se povećava, a za drečave boje, naročito za crvenu osetljivost se smanjuje. Stoga bi u prostorijama s mnogo buke trebalo davati prednost zelenoj i plavoj boji.

Opažanje boja integriše se i sa osećajima topline. Tako razlikujemo tople i hladne boje koje smo dobili asocijacijom iz prirode, gde je žuto vruće, plamen crven, dok hladna voda i led imaju plavozelenu boju. Tako je utvrđeno da ljudi u zelenoplavom prostoru osećaju temperature za 3 do 4 stepena nižom nego u narandžasto obojenom prostoru, iako je temperatura u oba slučaja objektivno ista.

Poznata je i integracija opažanja boja sa ukusom. Poznat je eksperiment koji je izveo Samuel G. Gibben: pozvao je goste na ručak. Kada su gosti seli uključio je veštačko osvetljenje koje je neobično izmenilo boje jela. Gosti su redom gubili apetit a neki koji su iz pristojnosti ipak jeli, počeli su da povraćaju (Trstenjak, 1987). Ovaj eksperiment pored toga što potvrđuje integraciju opažanja boja s hemijskim dražima, otkriva jednu zakonitost: pri opremanju prostorija, oruđa za rad ili jela treba da sačuvaju svoju prirodnu boju. Što više odstupamo od te prirodne boje, to lošije utiče na čovekovo raspoloženje.

Psihologija i simbolika boja

Kakve asocijacije kod vas izazivaju odredjene boje? Postoji li fiziološka reakcija na boje? Kakvo je značenje boja u različitim kulturama?


Boje sveta i prirode koja nas okružuje stvaraju kod svih nas odredjene asocijacije. Plavo nebo, zelena trava, žuto sunce... samo su neke od asocijacija koje će veliki broj ljudi automatski upotrebiti kada su boje u pitanju.

Osim univerzalnih boja prirode svako od nas je izložen i upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica odredjenih kulturološko – tradicionalnih šablona koje u svakom društvu postoje. Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava upravo emocije i reakcije ljudi na odredjene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo spomenuti kulturološko-tradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana u nama izgradjuju reakcije na odredjene boje. Osim toga, tu su i odredjene - za sada nedovoljno objašnjene fiziološke reakcije na odredjene boje (na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja).

Da počnemo od onoga što je jasnije – simbolike. Poznato je da u različitim kulturama, na raznim krajevima sveta, boje imaju drugačija značenja. I dok jedna boja u nekoj kulturi može prouzrokovati jedan, u drugoj prouzrokuje potpuno drugi suprotan psihološki efekat. U nasoj kulturi (i zapadnoj) bela boja označava mladost, nevinost, venčanja se obavljaju u belom – sa druge strane u istočnim kulturama u Indiji i Kini belo je boja koja simbolizuje smrt, a u nekim zemljama Latinske Amerike smrt predstavlja ljubičasta (u odredjenoj meri i u USA i Kanadi – primera radi većina dopisnica kojima se izražava saučešće na sebi ima ljubičastu boju).

Na bazi ove simbolike, psihologija boja je našla je svoju najrasprostranjeniju praktičnu primenu u marketingu. Upotreba boja u marketingu direktno je povezana sa proizvodom koji je potrebno plasirati i slike koju je o proizvodu planirano stvoriti - u zavisnosti od željene poruke odabrane boje mogu daje podrže, naglase ili budu u suprotnosti sa njom. Naravno, upotreba boja mora biti prilagodjena tržištu na koje se proizvod plasira, u skladu sa asocijacijama koje odredjene boje prouzrokuju kod ciljne grupe.
Vratimo se na onaj drugi, manje ispitani aspekat psihologije boja.

Kako zapravo opažamo boje? Mrežnjača (retina) je deo oka koji je odgovoran za percepciju boja. Nalazi se u zadnjem delu očne jabučice i predstavlja nervni sloj debljine oko 0.2 mm. U mrežnjači se nalaze dva tipa fotoreceptora, a opažanje boja je moguće uz pomoć tir vrste fotopigmenata koji se nalaze u čepićima. Kada svetlost osvetli neki objekat odredjene boje spektra bivaju apsorbovane a odredjene se reflektuju. Boju koja je reflektovana ljudsko oko vidi kao boju posmatranog predmeta, tačnije impuls se iz fotoreceptora prenosi očnim nervom do mozga gde se slika stvara. Pitanje je da li se paralelno uz tu percepciju boje, prenosi i još neki impuls koji dovodi do odredjene fiziološke reakcije organizma?



Eksperimenti radjeni tokom sedamdesetih godina pokazali su da takvo dejstvo zaista postoji i da izlaganje odredjenim bojama dovodi do odgovarajuće fiziološke reakcije ispitanika, medjutim tačni uzroci do danas nisu poznati.

Program nazvan "The Body Human" bavio se upravo ovim istraživanjima. Naučnici su sproveli testove koji se odnose na psihološki uticaj boja. Prvi test je bio sa dizačem tegova kome su dali set tegova težine oko 100 -125 kg. Ispitanik je uspevao da podigne ove tegove pa čak i da ih digne iznad glave.

Onda je ispred njegovog lica postavljen crveni panel koji mu je pokrivao celo vidno polje. Ovog puta on je počeo da podiže tegove sa velikom lakoćom – bez ikakvih vidljivih fizičkih napora. Kada je crveni panel zamenjen plavim situacija se promenila. Ne samo da ovaj sportista nije mogao da podigne tegove iznad glave, već je i na osnovu izgleda njegovog lica, ruku i nogu bilo vidljivo da se nivo fizičkog napora povećao.

Po povratku crvenog panela, stvari su se vratile u normalu. Dizač tegova je ponovo počeo da diže tegove kao da se ništa nije dogodilo – promena se dogodila skoro istog trenutka. Pored plave i crvene boje u testu su korišćene i druge boje ali nisu pokazivale tako značajan uticaj kao ove dve.

Tokom istog programa, jednu sobu sa crvenim osvetljenjem su ispunili kolevkama i u svakoj od njih je bila po jedna beba. I dok je za novorodjenu decu normalno da plaču, čini se da je crveno svetlo intenziviralo njihov neprekidan plač. Onda su naučnici zamenili crveno svetlo plavim. Začudjujuće i skoro u istom trenutku u sobi je nastala tišina. Slično testu sa dizačem tegova, kada je svetlo vraćeno na crveno sve bebe su opet počele da plaču.

Ovakvu reakciju ne možemo povezati sa naučenim ponašanjem (da je crveno recimo boja koja uznemirava ili plavo boja koja smiruje) već sa odredjenim fiziološkim mehanizmima koji još uvek nisu najjasniji.

Ako posmatramo zapadnu kulturu, kao onu koja je u odredjenoj meri u današnjoj globalnoj kulturi najdominantiija možemo primetiti postojanje odredjenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija vezane za pojedine boje:

Crvena: uzbudjenje, snaga, seks, strast, brzina, opasnost
Plava: poverenje, pouzdanost, pripadnost, opuštenost
Žuta: toplina, sjaj sunca, veselost, sreća
Narandžasta: razigranost, toplina, izražajnost
Zelena: priroda, svežina, hladnoća, rast, bogatstvo
Ljubičasta: uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo
Roze: mekoća, slatko, odgajanje, sigurnost
Bela: Čistoća, nevinost, mladost, blagost
Crna: sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija
Zlatna: prestiž, skupoća
Srebrna: prestiž, hladnoća, nauka